Balkan je geografija u kojoj se strasno i neumereno voli, i isto tako mrzi. Prostor u kojem se gine uz pesmu i peva dok se gine, u kojem patrijarhalna artimetika, a katkad i politika, kroje najfilmskije ljubavne priče. U toj uzavreloj zemlji krvi i meda mnoge su se ljubavi zaklele na ćutnju, neke od njih stale su na kraju samo u pesmu, a o mnogima od njih do dan danas se priča…

Bilo je za čovekovog zemaljskog postojanja ljubavi koje su pretumbavale svet, krojile granice, menjale tok istorije, ali ovde, na ovoj našoj-oduvek-vetrometini balkanskoj, gde srčani i plahoviti ljudi rastu, bila je samo jedna tako velika i fatalna. Rodila se pre 11 vekova, više od 1000 godina prošlo je od tada… Od kako su se zavoleli njih dvoje, Vladimir i Kosara. Pre svih Romea i Julija, Tristana i Izoldi…

Kada je rođena kao plavooko čedo bugarskog kralja Samuila, u kraljevstvu su zvonila sva manastirska zvona. Postala je miljenicom dvora, voleo ju je narod. Vremenom, glas o njenoj lepoti koračao je Balkanom. Kosara. On se zvao Vladimir, bio je pobožan, pravedan i miroljubiv knez, vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine ranoga srednjega veka, u trenutku kada se na tom prostoru vodi dugi rat između Vizantije i carstva Kosarinog oca Samuila. Vladimira u tom ratu zarobljava Samuilova vojska. Biva utamničen u gradu Prespi. 

Po običajima dvora, kraljevna se jednog dana, sa željom da napoji žedne i nahrani gladne, spustila u tamnicu. Susret sa lepim, smernim, mudrim i skromnim Vladimirom ostavio ju je bez daha. Zaljubljena Kosara, po predanju, vrlo brzo je ubedila oca da je mora udati za Vladimira. Venčali su se i zbilja dvoje zaljubljenih uskoro postaje srećan bračni život u dvorcu nadomak manastira na Skadarskom jezeru. 

Vladimir biva pozvan na dvor oca svoje žene, na kojem posle Samuilove smrti, u prilično smutnim vremenima, sada vlada prepredeni Vladislav. Za njega se zna da mu je čoveštvo od tankog moralnog materijala, da je sklon svakojakim prevarama, da se vrlina ne rimuje sa njegovim imenom. A i Kosara mu je srcu mila. Nudio joj se već, pogledavao je kao mačor miša. Istorija nagađa da je Vladislav Vladimira pozvao na dvor da bi, navodno, odao poštu tastu i poklonio se novom kralju, pa i da o novim granicama progovore, dok je iza svega krio nameru da poubija sve Samuilove srodnike i tako ojača svoju vlast.

Kosara je slutila neku prevaru, ali je Vladislav ipak pristao da krene na ovaj put, jer se novi kralj zakleo nad svetim krstom Hristovim da se Vladimiru ništa ružno neće desiti. A dogodilo mu se odmah, čim je dospeo na tlo Prespe, po izlasku iz crkve u kojoj se molio. Namesnici novog kralja odrubili su mu glavu. Kosara je bila neutešna. Obezumljena od tuge, Kosara potom prenosi zemne ostatke voljenog muža iz Prespe što bliže njegovom dvoru – u crkvu Prečistu Krajinsku. Nikada se više nije udavala. Zamonašila se u mestu gde je sada ležao njen ubijeni suprug. Na tom mestu je i umrla, a po sopstvenoj želji i sahranjena, nadomak muževljevih nogu.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.