Na prvi pogled deluje vrlo urbano ali ubrzo pokazuje sve znake zabiti iz koje je došao. Mladi biznismen u povoju, za kog niko ne zna kako je došao da para, prvo hoće od stana da napravi nešto do sad neviđeno. To znači da sve stanare bude zvuci burgija i pijuka ko da na sred gradilišta žive i posle torture koja je trajala 4 meseca (i u vreme dnevnog odmora i nedeljom i praznikom) svi odahnu jer misle da je agonija konačno prošla. Ono što saznaju tek kasnije je da se u svakoj zgradi u okruženju nalazi bar po jedan njegov rođak, kum ili drug pa se oni sa terasa dovikuju ko sa brda na brdo, naravno, na dijalektu područja odakle su došli. [otw_is sidebar=otw-sidebar-8] Kontejner mu je nepoznanica, ali on svoje đubre ne lansira sa terase već ga uredno ostavlja ispred vrata svog stana. Pošto je sav u obavezama, prođe po nekoliko dana da ga se ne seti pri izlasku iz kuće pa se čitavim spratom širi neopisiv smrad. Da ga neko od komšija ne izbaci, cela zgrada bi na crkotinu zaudarala. Kad baš oseti nostalgiju za rodnim krajem, onda odvrne gusle ili ojkače do te mere da se zidovi tresu. Tada najčešće pozove svoje saplemenike koji u posetu stižu čoporativno. Tada ispred njegovog stana možete videti čitavu kompoziciju izuvene obuće, nonšalatno razbacane pa je vrlo lako da glavu polomite ako ne gledate kuda idete. On smatra da se odlično uklopio u vaš komšiluk i izuzetno je druželjubiv te vas poziva da svratite u dvorište u sklopu zgrade. Razlog? Tata mu je poslao jarca ili svinju pa smatra da bi bilo lepo da on to obrne na ražnju i da se svi počastite. To što on nadimi sveže okačen veš u krugu od 500 metara nema ama baš nikakve veze. Maja Čanović/ besnopile.rs