Prvi znak svakog godišnjeg doba naziva se osnovni znak; on utvrđuje ton za to doba. Proleće je, sa svojim duhom mladalačkog žara i očekivanja, sažeto u Ovnu, znaku početne energije. Letnji naglasak na potrazi za spoljnom ulogom u životu predstavljen je znakom Raka i njegovom snažnom ličnom usmerenošću na stvari. Vaga je predstavnik duha jeseni – potrage Ega za svojim unutrašnjim identitetom. Zima, kao i želja Ega da obuhvati širu, univerzalnu stvarnost, duh je koji karakteriše posebno znak Jarca. Prvi ili osnovni znakovi samo utvrđuju smer godišnjeg doba koga predstavljaju: njihov je duh traženje, ne ispunjenje. U drugim, odnosno srednjim – tzv. fiksnim – znacima postiže se vrhunac ispunjenja. Tako u Biku bujna očekivanja proleća nisu više ograničena samo na probne (i često napuštane) početke, već su odlučno obuhvaćena obema rukama. U Lavu, srednjem od letnjih znakova, potraga Ega za svojom spoljnom ulogom rezultuje smirenom sigurnošću da je pronađeno ono što je traženo. U Škorpiji, fiksnom jesenjem znaku, potraga Ega za unutrašnjim identitetom kulminira u snažnom osećaju unutrašnje potpunosti, sabranosti. A u Vodoliji želja za obuhvaćanjem šire, univerzalne stvarnosti prelazi iz početnog otkrića u dubok osećaj usklađenosti sa tom stvarnošću i prepoznavanjem njene ispravnosti. Prema savremenim astrolozima, Vodolijom vlada Uran, planeta inicijative i originalnosti. Drevna indijska tradicija pripisuje joj za vladara planetu Saturn, koja u svom pozitivnom aspektu predstavlja Dharmu, večni zakon, i čovekovu spiritualnu dužnost da se uzdiže na sve više nivoe usklađenosti sa tim zakonom. Nijedno pravilo ne može se na svakoga jednako primeniti jer su razni ljudi postigli razne nivoe duhovnog razvoja. Jedino pravilo koje se može postaviti je opšte usmerenje: čovekov rast mora izvirati iznutra i mora težiti uvek prema gore, prema večnosti. Drugim rečima, duhovni razvoj mora biti podstaknut iznutra. Važnija od bilo koje spoljne discipline jeste unutrašnja težnja tragaoca.